Čarobna Srbija

Ovo je prvo pisano iskustvo sa putovanja koje na ovom sajtu delim sa vama. Sama ideja da se putovanje realizuje dogodila se spontano. Upravo zbog toga došlo je do nezaboravnog trodnevnog izleta prilikom kog smo obišli neverovatna, više ili manje poznata mesta.

Iako vremenske prilike nisu obećavale, u ranim jutarnjim satima krenuli smo duž Ibarske magistrale i najpre posetili manastir Žiču, zadužbinu Stefana Prvovenčanog iz 13.veka. Porta manastira je jako lepo uređena i obiluje mnoštvom zanimljivih detalja.

Nakon toga nastavili smo ka Novom Pazaru u čijoj smo blizini posetili Petrovu crkvu – najstariju sačuvanu crkvu, koja prema podacima potiče iz osmog veka i koja pleni mirom, iz koje se može osetiti istorija i koja miriše na čistotu i vekovno trajanje. U njoj se, prema predanju, krstio Sveti Sava, a na uzvišenom delu nalazi se galerija na kojoj je boravila tadašnja vlastela.   

Na manje od 10km nalaze se Đurđevi stupovi, zadužbina Stefana Nemanje. Manastir se nalazi na vrhu brda, pozicija je takva da može da se vidi iz bilo kog kraja grada. Pruža se zanimljiv pogled za fotografisanje, a monasi su izuzetno gostoprimivi i spremni za razgovor.

Naš izazov tek predstoji. Nakon što smo se smestili i odmorili u Sjenici krenuli smo ka Uvcu, kako bismo iskoristili zalazak sunca za fotografisanje. Posle odvajanja sa magistrale kreće nekoliko kilometara duga deonica puta koja je neasfaltirana i zahteva veliku koncentraciju u toku vožnje.

Automobilom možete da stignete skoro do samog vidikovca Molitva, ili poput nas da idete donekle kolima, a posle nastavite pešice. Šetnja svakako predstavlja lepo iskustvo, otvaraju se prelepi predeli i brzo ćete zaboraviti na umor, koji će vas verovatno u jednom trenutku sustići.

Sa ograđenog vidikovca koji je postavljen na samoj ivici stene, iznad meandara, pruža se jedinstven pogled. Ta upečatljiva slika će Vam svakako ostati urezana u sećanju. Veličansveni meandri, Uvac koji se zeleni i presijava na Suncu, beloglavi supovi koji tako ponosno kruže svuda okolo. 

Moguće je krstariti menadrima malim turitičkim brodićima, jedino tako se može posetiti Ledenu pećina, koja se nalazi u nivou vode. Usled nedostatka vremena ostavili smo to za neku drugu priliku. 

Ovde takođe možete kupiti Sjenički sir, koji je izuzetnog ukusa.

Pošto je sunce krenulo uveliko da zalazi morali smo polako da se vraćamo nazad. Do automobila smo stigli gotovo u poslednjem trenutku da izbegnemo kišu koja izneada počela da pada.

Sledećeg dana cilj je bio vodopad Sopotnica i kućica na Drini u Bajinoj Bašti.

Putujući od Sjenice ka Prijepolju zastajali smo više puta kako bismo ovekovečili prelepe predele. Zbog kiše koja je padala skoro cele noći spustila se magla i ovu predivnu prirodu učinila još lepšom. O magiji ovih mesta neću vam govoriti ja, već ove fotografije…

Pre samog dolaska u Prijepolje, svraćamo u Mileševu, manastir u kome se nalazi freska Belog Anđela,  jedna od najpoznatijih fresaka u svetu, simbol mira i prva fotografija poslata satelitom u svemir. Nažalost, kao i u većini manastira, zabranjeno je fotografisanje njihove unutrašnjosti, pa iz tog razloga nema ni fotografije freske u ovom putopisu.

Osim što poseduje ovu fresku, Mileševa je izuzetno lepo uređena.

Stižemo u Prijepolje, gde se nalazimo sa mojim cimerom iz studentskih dana koji nas vodi u obilazak grada.

Grad je ispunjen zelenilom, mostovima, starim kućicama i parkovima.

Odmorili smo u kafeu pokraj reke Lim i nastavili ka Sopotnici.

Sopotnica se nalazi na uzvišenju, na nekoliko kilometara od centra Prijepolja, put je strm i rizičan, ali se može autom do tamo. Nakon 20ak minuta vožnje stižemo i ono što vidimo ostavlja nas bez daha.

Savršeno čista i hladna voda koja protiče, tišina, izuzetan vazduh i uređenost mesta učinili su da odmorimo i dobijemo energiju za ostatak puta.

Na vodopadu ostajemo duže nego na ostalim mestima, a utisak upotpunjuje cimer sa gitarom koji na taj način budi uspomene na studentske dane.

Pozdravili smo se sa cimerom iz Prijepolja i krenuli ka Bajinoj Bašti.

Nakon duge vožnje stižemo do apartmana „Jefimija“ koji toplo preporučujem i gde ću sigurno ponovo da odsednem.

Odlazimo do Kućice na Drini, gde smo ponovo prijatno iznenađeni zbog magle koja se spustila neposredno uz reku i „scenu“ učinila neverovatnom, a sunce koje je zalazilo u tom trenutku postaralo se za predivne boje, što možete i sami da vidite na fotografiji.

I ovaj dan završio se kišovito i maglovito, a o tome svedoči ovaj prizor uhvaćen objektivom pri povratku u smeštaj.

Poslednjeg dana uputili smo se ka manje poznatom vidikovcu Crnjeskovo koji nam je preporučila vlasnica apartmana. Nalazi se blizu manastira Rača.

Kasnije smo od meštana saznali da je ovo mesto stanište velikog broj medveda, mada smo i tamo pronašli upozorenja. Prošli smo kroz mračnu šumu iščekujući susret sa medvedom, do kog, sva sreća nije došlo.

Stiglo smo na vidikovac Crnjeskovo i tada videli da je bilo vredno rizika. Spušteni oblaci, predivan pogled, magija i jedinstvenost tog mesta ostavili su nas bez daha, kao što će nadam se i vas kada pogledate fotografije.

Odmah nakon izbegnutog susreta sa medvedima krenuli smo ka poznatijem, jednako lepom vidikovcu-Banjska stena.  Takođe je potrebno malo pešačiti, ali se ovde nalazi više ljudi i mogućnost sretanja medveda je minimalna, ali se mogu sresti razni gmizavci i ptice, te je preporučljiva adekvatna odeća i obuća.

Ovde se nalaze tri mesta sa kojih se pruža pogled, dva gledaju na kanjon, a jedan na hidroelektranu. Svi vidikovci su međusobno jako blizu, ne deli ih ni 100m.

Nakon uživanja u izuzetnim pogledima polako smo krenuli ka Stopića pećini.

Stopića pećina se nalazi u blizini Sirogojna,  na 30 km od Zlatibora. Jedna je od najlepših u Srbiji, a karakteristične kadice je izdvajaju od ostalih pećina kod nas. Imali smo sreće, jer su kadice bile pune zbog kiše, a vodopad unutar pečine je bio bogatiji vodom.

Obilaskom Stopića pečine naš izlet se završio i puni utisaka uputili smo se ka kući.

Preporučio bih svima da naprave ovakav izlet, uz eventualan obilazak i etno sela kod Sirogojna i Drvengrada.